Minja Bogavac: „Nagrada za Jami distrikt pokazuje da je žiri ove godine bio manje konzervativan”

Nikola Bešlić
06. jun 2018.

Završeno je 63. Sterijino pozorje, izdanje koje se izdvaja po izboru mlađih domaćih pisaca i spisateljica čija su dela izvedena. Pored toga, i rezultati i nagrade festivala su bili iznenađenje. Predstava Jami distrikt, oštra i neposredna kritika društva, proglašena je aposlutnim pobednikom. Tim povodom smo razgovarali sa Milenom Minjom Bogavac dramaturškinjom, odnosno kako sama kaže jednom od autora predstave.

Ti i Sterijino pozorje ste se "mimoilazili" godinama. Kakav je osećaj osvojiti najveće nagrade na prvom učešću?

To da je ovo bilo moje prvo učešće na Sterijinom pozorju, treba uzeti sa izvesnom rezervom. Poenta festivala nije samo takmičenje i nisu samo nagrade. U tom smislu, ovo nije moje prvo Pozorje, jer sam na ovom festivalu učestvovala puno puta, u mnogim ulogama, od pratećih programa, do radionica i tribina. Bila sam i deo dramaturškog tima predstave “Rođeni u Yu”, koja je bila u takmičarskoj selekciji, ali je - za tadašnji žiri bila zbunjujuća: šestoro dramaturga, dva asistenta, lične priče glumaca. Nije bilo jasno kako se odrediti prema ovom tekstu i ko je njegov autor. Donekle je slično sa “Jami distriktom” - i to je tekst pisan u procesu i saradnji sa rediteljem, kompozitorom i glumcima, ali sam se njegovim uobličavanjem bavila samo ja. Takođe, ova nagrada pokazuje i da je ovogodišnji žiri bio manje konzervativan... a ja se nadam da je to pokazatelj i opšte atmosfere u kulturi, to jest da pozorišni mejnstrim počinje da shvata da se tekstovi više ne pišu kao u prošlom veku. Pisci više nisu prvi autori, već je njihovo autorstvo izjednačeno sa svim ostalim učesnicima pozorišnog čina. Taj trend je stariji od trideset godina i bilo je krajnje vreme da ga i naše institucije priznaju.

Pored tvoje nagrade za najbolji tekst, osvojili ste i nagrade za režiju, glumu, kostimografiju i najbolju predstavu u celini. Da li je to plod sličnog pogleda na temu nacija koju ste obrađivali ili dobre profesionalne saradnje?

U pozorištu se ne može ostvariti dobra, profesionalna saradnja, ukoliko svi ne dele slične poglede na svet. Birali smo glumice s kojima se razumemo i nismo pogrešili, jer je sva naša energija bila usmerena na predstavu: nismo je rasipali na međusobne prepirke i političke rasprave. Rad nas je dodatno približio, a preko trideset igranja za godinu dana, učinili su da na Pozorje dođemo u punoj formi: kao uigran i dobro pripremljen tim.

Sterijino pozorje je jedan od najdugovečnijh i samim tim najznajčajnijih pozorišnih festivala u zemlji. Tokom te duge tradicije, elementi poput selekcije predstava ili odluka žirija, izazivali su često najrazličitije komentare i reakcije. Kako gledaš na odluku selektora da se ove godine okrene domaćim mlađim piscima? I kako komentarišeš izbor?

Ovogodišnji selektor, Boško Milin, svima nam je predavao na Fakultetu. Pisce i spisateljice iz selekcije, poznaje od studentskih dana i njegova odluka, čini mi se logičnom. Radeći sa mladim dramaturzima, razumeo je da je važno otvoriti im prostor za afirmaciju. Za festival tradicije Sterijinog pozorja važno je da se podmlađuje, a sa ovakvom selekcijom Boško Milin je učinio baš to: podmladio je ovaj festival i ta je odluka bila ne samo dobra, nego i neophodna. Bilo bi, međutim, dobro da mladi autori i autorke koji su ove godine debitovali na Pozorju, ne stanu na tome, da se ne uobraze, već da nastave da rade nove, još luđe i još hrabrije stvari. Poznajući neke od ovih pisaca i spisateljica, imam razloga da verujem da će tako i biti. Biću presrećna ako sledeće godine ova pitanja budete postavljali nekome od njih! Iskreno navijam za to!

Složićemo se sa Minjom i reći da je Pozorju neophodno podmlađivanje, pa se i sami nadamo novim osveženjima na festivalu. Do tada se možete podsećati ovogodišnjeg festivala u našim tekstovima i, ukoliko se ukaže prilika, pogledate fantastičan Jami distrikt.



Povratak na vesti