Krajem juna premijerno je izvedena predstava „Crna ptica“ u Pozorištu „Bora Stanković“ u Vranju. „Crna ptica“ je diplomska predstava rediteljke Marije Mladenović na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a rađena je prema višestruko nagrađivanom istoimenom romanu mlade Vranjanke Aleksandre Jovanović.
Predstava je prvenstveno namenjena mlađoj pozorišnoj publici, ali i svim osobama koje vode najteže borbe – one unutrašnje, sa samim sobom. Kroz burno emocionalno stanje kojim je prikrivena patnja dvanaestogodišnjakinje Želje svako će doživeti katarzu, posebno oni koji su doživeli velike gubitke u životu.
Radnja je koncipirana tako da se paralelno prikazuju scene iz sadašnjosti i prošlosti. U predstavi su, na simboličan način, prikazana dva glavna mesta događaja – jedno je groblje, a dugo kuća/dom. Ova dva toposa kao da označavaju dva puta kojima razočarana osoba, pogođena preranim gubitkom oca, može krenuti. Na jednom putu su osobe koje joj žele dobro, ali su pomalo dosadne – majka je preokupirana poslom i ne vidi koliko Želji nedostaje ljubav i pažnja; drug Luka gaji velike ambicije ka školi, previše je odgovoran i fali mu dečjeg avanturizma. Na drugom, imaginarnom putu, jeste dečak Vuk, koji je zabavan, ali sa negativnim uticajem na devojčicu. Vuk pričom gradi zid između Želje i njenog najboljeg druga Luke, ističući da je Luka dosadan. Njegovi postupci iz avanture i zabave prelaze u opasnost, što se najbolje ogleda u sceni kada nagovara Želju da se voze ringišpilom. On je u krajnjoj liniji egoista, što Želja shvata u poslednjem momentu.
U predstavi su na izvanredan način prikazana dva sveta, realni i imaginarni, a prelazi između svetova skoro su nevidljivi. Devojčica čezne da još jednom sretne svog oca, pa tako noću sama odlazi na groblje i polako počinje da gradi imaginarni svet. U njenoj mašti ne postoje razlike između ovozemaljskog i onostranog. Želju u magični svet vodi Vuk, dečak koji je umro pre pet godina. Zabavan je, na prvi pogled razume njenu ljutnju na ukućane, ali kako vreme odmiče sve više su vidljive negativne posledice njegovog uticaja na devojčicu – izostanak iz škole, svađe sa majkom, svađe sa najboljim drugom.
Upravo kroz Željinu priču ispričana je priča svakog od nas. Čovek se, vrlo često, u trenucima nemoći, kada je dovoljno samo da prihvati stvari onakve kakve jesu, odaje raznim porocima, što ukazuje na simboliku dečaka Vuka. Dodir sa realnošću podseća Želju na štetne efekte njenog odlaska na groblje, ali se ona iznova i iznova noću vraća na mesto gde počiva njen otac i nastavlja druženje sa izmišljenim duhom.
Negde između psiholoških problema male Želje, prelaza između dvaju svetova, druženja sa Lukom i Vukom, protkana je i humoristička nota predstave „Crna ptica“, što je u publici izazvalo gromoglasni smeh, posebno najmlađih gledalaca. Takve su scene u kojima se pojavljuje lik tetke koja je došla u dom Želje i njene mame „da im se nađe“ u najtežem trenutku, ali je zaboravila da ode. Takođe, lik psihološkinje, iskarikiran, ali realan, na komičan način prikazuje jedan ozbiljan međuljudski problem – svesno nerazumevanje drugoga.
Predstava je u duhu magičnog realizma prikazala važnu životnu lekciju o prihvatanju dobrog i zlog, tuge i sreće, jer, kako kaže čuvena kineska priča, „sve će proći“. Ljudski problemi su lakši kada ih čovek prihvati, tako je presudan trenutak u ovoj priči onaj kada Želja prihvata da njenog oca više nema. Onda nestaje njen imaginarni svet, a ona shvata da su iskreno prijateljstvo i ljubav lek i za najdublje rane.
Nakon poslednjeg aplauza pozorištem je zavladao muk, a ja sam dugo posle Željine priče imala gorak ukus u ustima, razmišljajući o strahovima i svetovima koje gradimo u trenucima kada nam je najteže.
Foto: TV Fokus
