Umetnost mora da ostane i osvesti

Na drugoj takmičarskoj večeri 8. Festivala prvoizvedenih predstava u Aleksincu je izvedena predstava „Slikarke“ po tekstu Hristine Mitić, u režiji Stevana Bodrože, a u produkciji Narodnog pozorišta u Nišu.

Dramski tekst mlade spisateljice koncipiran je tako da se može podeliti na tri dela - priču o Milici, o Džoržiji O’Kif i Nadeždi Petrović. Ipak, u fokusu je žena koja se bavi umetnošću, koje god bilo njeno ime. Zato je scena kojom počinje predstava odličan uvod u sve ono što će se kasnije desiti. Devojčica Milica razgovara sa majkom i bratom o svojoj želji da se bavi umetnošću. Nailazi na nerazumevanje od strane majke, ali uprkos tome uspeva da se izbori za svoj san. Džordžija O’Kif je bila prva priznata slikarka u Americi. U vremenu kada su žene bile tretirane drugačije, što se i nije mnogo promenilo do danas na globalnom nivou, ona je uz pregršt prepreka uspela da se podigne na tron i ostvari svoj san. Najvažniji je odnos između nje i njene sestre Ide, koja je takođe volela da crta, kasnije da slika i želela je da se bavi umetnošću. Taj odnos u kom je Džordžija bila uporna i istrajna u svojoj nameri, a Ida bila podložnija biranju lakšeg puta, govori o tim preprekama koje se nalaze unutar same porodice i koje možemo preći na ovaj ili onaj način. Sama srž predstave se bavi životom i radom Džordžije O’Kif, a spisateljica na kraju njenu sudbinu povezuje sa sudbinom Nadežde Petrović. Predstavljena je njena borba, njena žrtva i rodoljublje kom nije odolela, uprkos umetnosti koju je toliko volela. Glumci imaju ozbiljne zadatke, jer svako od njih ima po nekoliko uloga i glumačke transformacije se dešavaju pred očima publike.

Predstava je vizuelno i estetski divna. Reditelj se poslužio velovima, svetlima i bojama ne bi li prikazao faze u stvaranju jedne velike slikarke. Odlično rediteljsko rešenje uvlači publiku u umetničko stvaranje Džordžije O’Kif. Njen život je prikazan sa svim usponima i padovima, a mnogo je važnija poruka koju ova predstava nosi. Kao što to Jasminka Hodžić u ulozi Nadežde Petrović izgovara u svom poslednjem monologu, umetnost treba da osvesti. Ova predstava mora da osvesti položaj žena u umetnosti i javnom poslu. Poražavajuća je činjenica, kako je istakao i sam reditelj, što se muškarcu uvek više veruje šta god da želi da uradi, a žene se posmatraju sa skepsom. Žene i te kako mogu i umeju da se bave umetnošću, a samo one znaju koliko će žrtava podneti, sa čim će se sve izboriti i kako će svojim trudom i radom dospeti baš tamo gde treba da budu.

U predstavi igraju Vesna Josipović, Katarina Arsić, Evgenija Stanković, Jasminka Hodžić i Aleksandar Krstić.

Večeras je na repertoaru predstava „Negri ili ljubov prema sočelovekom svojim“ po tekstu Joakima Vujića, u režiji Anđelke Nikolić, a u produkciji Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca.

Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste