JuliJA

Da li je pametno, gospođice Julija, da otvarate ovu temu?

Hodajući po rubu sećanja gospođica Julija preispituje ulogu koju igra u svom dosadašnjem životu. Od jedne do druge Julije prošlo je više od veka ali ona ostaje prva i poslednja karika u začaranom krugu nametnutih pravila i očekivanih ishoda.

Julija se ne miri sa maskom koja joj je još davnih dana nametnuta. Ona ne pristaje na prosto sparivanje, ona ne pristaje na ništa manje od čiste ljubavi. Ona voli sebe da bi volela druge. Ona ne misli isto kao svi jer ne može. Zbog toga borba naučenog i instiktivnog postaje borba za život kakav voli da živi. Šta ostaje Juliji koja misli svojom glavom? Kako da preleti tolike reči koje joj se neprestano stvaljaju u usta i ostane gore, daleko iznad svega?