Negri ili ljubov prema sočelovekom svojim

NAĐENO U PREVODU
Ovaj komad,napisan 1821. godine, izvodi se prvi put. Možda su Joakimovim saljudima teme kolonijalizma, imperijalizma i ropstva bile daleke i apstraktne; sam termin negri autor objašnjava čitaocima, kao da ga, zapravo, uvodi u srpski jezik. Danas je, međutim, jasno da kompleksni odnosi Istoka i Zapada (eufemizam za dugu istoriju tlačenja, licemerja i straha) itekako utiču na život svakog stanovnika planete. Mada kažu da je ropstvo iskorenjena pojava, još uvek viđamo odnose zasnovane na eksploataciji i represiji, ili čak aktivno učestvujemo u njima: u svojoj državi, na radnim mestima (u pozorištima kao i u fabrikama), najzad u porodicama, osnovnim ćelijama patrijarhalnog društva. 
„Čelovečnost“ engleskog lorda, koji nastupa humano u pojedinačnom slučaju, a prenebregava činjenicu da je sam glavni stožer i profiter nehumanog sistema, predstavlja dramski zanimljiv paradoks koji ovaj lik dovodi u vezu sa fundamentalnim licemerjem našeg doba. Nije licemerna samo korporacija koje se zaklanja iza društveno odgovornog poslovanja, nego sam licemerna i ja, kad se za trenutak osetim bolje jer sam odnela staru odeću u Svratište za decu. „ZADRŽITE SVOJ SITNIŠ – JA ŽELIM PROMENU“, lepo piše na grafitu na Domu omladine u Kragujevcu.
A. Nikolić