Oblak u pantalonama

Woland | 15.10.2018
Posle poslednjeg unisonog skandiranja sa scene (Szabadság!), publika je odmah skočila na noge i dugo, zaista dugo aplaudirala.. mogao bih baš dugo da pišem, da bih objasnio zbog čega ne volim Kokana.. najviše mi se zamerio, uhh mrtva se vodi trka između njegovih Kosa i Na Drini Ćuprija, na obe sam poprilično osetljiv, oba naslova su mi obeležila mladost, a on to čerečio.. ma.. mnogo puta sam izlazio iz pozorišta poluglasno psujući reditelje koji nemaju hrabrosti da se bave današnjim vremenom, da budu aktuelni.. ali ovog puta je Kokan napravio odličnu i veoma hrabru predstavu, rekao nam je SVE i spasao dušu Oblak u Pantalonama je furiozna, urnebesno smešna predstava kojoj je Vladimir Majakovski tek polazište, dok se radnja odvija u današnjem vremenu, reflektujući Deset Principa Revolucije Majakovskog, na današnje veoma konkretne događaje, i isto tako konkretne ljude koji su im protagonisti.. Kokan voli furiozne početke, pa je započelo Revolucijom, onom Oktobarskom, koja je navršila sto godina.. potom su se scene nizale, standardni ansambl Kostolanjija, je stvar odigrao, na svoj način - Urbanovski, ali Mladenović je ipak čvrsto vodio radnju, ubrzavao je i tekstom i igrom, gestom, pantomimom učinio urnebesno smešnom.. do te mere je ogolio stvarne događaje, da smo ih videli u celokupnoj apsurdnosti - onakve kakvi oni i jesu, i smejali smo se od muke, svojoj muci.. jedna od sekvenci nosi naziv: Jadi Mladog Pinkera - to je svojevrstan CSI Szabatka, u kom se vrši rekonstrukcija zločina koji je Mladi Pinker počinio vozilom na pešačkom prelazu u Beogradu, pa potom i zločina koji je počinio Pinker Stariji u Beogradskom Hayatu.. otpevana je i ona salva psovki koje je Subotički Gradonačelnik izrekao partijskom kolegi.. prerađena Internacionala, je u čast pregalaca iz Jure, ponela naziv Pampersnacionala.. sabirala se cena poklona u avionima i izračunalo se koliko porodilišta, obdaništa, škola, pozorišta može da se napravi tim novcem.. i još mnogo toga, što nam je poznato i od čega okrećemo glavu i bespomoćno odmahujemo rukom, ono kao - šta mi tu možemo.. e, pa sve to što vidimo i od čega bežimo nam je Kokan sasuo u lice, a mi se odbranili urnebesnim smehom.. ova predstava je jedino slobodno ostrvo na našim prostorima, bilo je moguće da se ostvari, samo u Subotici i samo na Mađarskom jeziku, ali - bitno je da se da se ostvarila, Subotica nije preko sveta, a Mađarski tekst ima prevod.. i košta celih 400 dinara, poslednji voz za BG je oko ponoći, ako se dobro sećam

---