Uspavana lepotica

„Uspavana lepotica“ Milene Depolo u režiji Tatjane Mandić Rigonat je još jedna u nizu Buhinih „velikih bajki“, kakve najviše voli i traži naša publika. Velika i po formi i po sadržaju. Kada kažemo „po formi“, najpre mislimo na raskošni vizuelni utisak i na čak petnaest glumaca na sceni. Osim Princeze i Princa, tu je i ni manje ni više nego pet dobrih vila, i ona obavezna zla zajedno sa svojim pomoćnikom Mačkom. Tu su i princezini roditelji, i prinčevi, kao i jedna zabrinuta Dadilja i jedan cinični Batler. A što se onog, gorepomenutog, sadržaja tiče, ovo je priča o odrastanju jedne princeze, priča o pravoj ljubavi, o večitoj borbi između dobra i zla, o sukobu ljubavi i dužnosti, o potrazi za sopstvenim „ja“. I verovatno o još mnogo čemu. Jer, kako u prologu kaže Mačak: „Ova naša ‘Uspavana lepotica’ je i za devojčice i za dečake. Jer, ne postoje priče za devojčice i priče za dečake, postoje ozbiljne i šašave, vesele i tužne, junačke i ljubavne, pustolovne i misaone, fantastične i romantične priče. A da bi bila dobra, priča mora da bude sve to, pa i još više.” Mi smo želeli da naša priča bude jedna od takvih. I želimo da vam je ispričamo...