Venecijanke

Reč reditelja
Da li živimo u najboljem svetu od svih nakon hiljada godina civilizovanja, napretka tehnologije, oslanjanja na mudrost učenjaka? Ili je ljudsko biće u samoj srži stvari samo rob nagona u tragikomičnom pokušaju da nad sopstvenim strastima ostvari kontrolu? Da li je čovek uzvišeno biće koje traga za smislom života, ili je samo preskakač plotova u nastojanju da se, bez obzira na posledice, dočepa trena svoje fizičke sreće? „Venecijanke“ ne zanima ta dilema, junaci ovog komada nisu ni imali priliku da o ovome misle, njih je već zahvatila kuga zavisnosti od čulnog, a mi, čak sa istoriografskom preciznošću, prisustvujemo punom raspadu srednjevekovnog sveta bogobojaznih i nestanku etike umotane u religijske odore. I, naravno, sa lakoćom dolazimo da paralele sa današnjim postreligijskim društvom u kome je građanski moral zamenio etiku. Materijalizam kao cilj, i, capcarap, eto nama društva u kome elite trče za novcem, a oni kojima je to uskraćeno – za suknjama!

Napomena: ZABRANjENO JE ZA MLAĐE OD 16 I NIJE PREPORUČLjIVO ZA MLAĐE OD 18 GODINA!