// //
 
Ulogujte se da dodate predstavu u listu zelja

Zli dusi


10.0


Zli dusi

Premijera: 22. nov 2011.
Pisac: F. M. Dostojevski, Režija: Tanja Mandić Rigonat

Igraju:

Nikolaj Vsevolodovič Stavrogin - Igor Đorđević
Varvara Petrovna Stavrogina, Stavroginova majka - Dušanka Stojanović Glid 
Petar Stepanovič Verhovenski - Goran Jevtić
Stepan Trofimovič Verhovenski, otac P. S. Verhovenskog - Boris Komnenić
Lizaveta Nikolajevna Tušina Liza - Danijela Štajnfeld 
Praskovja Ivanovna Drozdova, Lizina majka - Aleksandra Nikolić 
Ivan Pavlovič Šatov, Dašin brat - Nenad Stojmenović
Darja Pavlovna Šatova-Daša - Marija Bergam
Aleksej Kirilov, inženjer - Milutin Milošević
Tihon, bivši episkop - Slobodan Beštić
Marija Lebjatkina-Hromka - Vjera Mujović
Kapetan Lebjatkin, Hromkin brat - Aleksandar Srećković
Agafja Jegorovna, dadilja - Dobrila Stojnić
Liputin - Branko Vidaković 
Mari Šatova - Vanja Milačić
Fećka robijaš - Zoran Ćosić 
Glasnik - Danijela Ugrenović 
Devojčica Matrjoša i njene senke - Ljuma Penov

Dramatizacija: Tanja Mandić Rigonat, Dramaturg: Slavko Milanović, Scenograf: Aleksandar Denić, Kostimograf: Bojana Nikitović, Koreograf: Anđelija Todorović, Kompozitor: Anja Đorđević, Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović, Dizajn zvuka: Zoran Jerković



Naslov romana je preuzet iz Jevanđelja i to iz onog dela gde se govori o zlim dusima, koje je Isus isterao iz jednog čoveka i uterao ih u jedno krdo svinja, na što je ovo sa brega krenulo u jezero i utopilo se. Odsudni trenutak izveštaja (Luka, VIII, 32-36) stavljen je na prvoj strani kao moto, pa shodno tome Dostojevski svoj roman naslovljava originalnom rečju besы (množina od bes). Međutim, prvobitno značenje te reči („pakleni dusi“) su sekundarna značenja i asocijacije tokom vremena potisli u drugi plan. Koren reči nalazi se u glagolima i pridevima koji – zaobilaznim putem preko pojma „opsednut đavolom“ – označavaju razne vrste besmislenog besa, gneva i sumanutosti (sve do pravog besnila); istovremeno se za đavola u pravom smislu reči (kao „duh pakla“ – diabolus) odomaćila reč čort. Sa starom rečju bes, pak, sve se više povezivala predstava jednog opakog bića, ponekad opasnog, ponekada vragolasto-zlobnog, ali u svakom slučaju bez neke direktne veze sa paklom (kod pogrdnih reči i psovki je uvek reč o čortu, bes pak može da se upotrebi kao humoristička oznaka za đavola – naročito jednog „đavolka“). Uz citat iz Jevanđelja dodat je još jedan drugi moto: odlomak iz jedne Puškinove pesme koja ima isti naslov kao i roman Dostojevskog. U pesmi se opisuje situacija jednog putnika koji je upao u opasnu noćnu vejavicu, pri čemu snežna oluja kod pesnika izaziva predstavu o nekim duhovima koji zavijaju i cvile. Navodi se odgovor kočijaša na zahtev da se vozi brže: „Ni uz najbolju volju ne može da se vidi trag puta, izgubili smo put – šta da se tu radi? Zacelo nas neki opaki zli duh (bes) vodi uokrug ovim poljima“.

Maksimilijan Braun, „Dostojevski – celokupno delo u svojoj raznovrsnosti i svom jedinstvu