Ugasite svetla, bolje se vidimo u mraku

Mračni Strujosek ugledao je svetlost dana na proleće pre dve godine, a igra se i danas. Nosilac naslova drame i pokretač radnje, Strujosek, nesvakidašnji je i strastveni radnik elektrodistribucije sa zaduženjem da uskrati struju neukroćenim neplatišama. Put ga nanosi na prag neobične porodice koja, pored toga što je čine okorele kradiše, gaji vrlo problematičan porodično-bračno-prijateljski biznis. Staja, trudna žena Vojvode, jednog od dvojice glavnih krivaca, bavi se fotografisanjem izgladnelih, slepih i umno retardiranih modela i svoju deformisanost štiti onom poznatom "suviše ste uskog znanja da biste pojmili moju umetnost". Ekonomično, nakon fotosešna, Stajini 

unakaženi modeli se u podrumu kuće tove hranilicama Vojvode i kolege mu Serdara, brzo se osposobljavajući za isporuku stranim klijentima i težak fizički rad. Čitav ovaj bizarni proces prati budno oko Vojvodinog oca, Gospođe Gace, vojnog lica. Insistiranje na oslovljavanju sa gospođo proisteklo je iz velike potresenosti nakon ženine smrti i podsvesne, uporne potrebe da je održava u nekoj vrsti života. Gospođino oko, udaljeno generacijskim jazom i nepomućeno novovremenskim pošastima, oštro i glasno kritikuje i poziva na podvrgavanje razmaženih potomaka ozbiljnom radu radi podsećanja na stare vrednosti. Zbrku i poslovanje konstantno ometa i usporava glasno Strujosekovo kucanje na vrata i neugasiva želja da kradljivcima preseče svaki dotok struje. Snalažljivi i obezbeđeni, čudaci uspevaju iznova da se snadbeju tajnim izvorima i produžavaju bitku svetlosti i mraka. Zahvaljujući potrebnim poznantsvima, izdejstvovano je da Strujoseča bude otpušten. Nakon suočavanja sa otkazom, Strujosek se samoproglašava za Teslinog izaslanika, spasitelja izgubljenog sveta koji će uništiti lažno, digitalno svetlo kao posledicu zloupotrebe izuma velikog naučnika i sve ostale izopačenosti proistekle iz nje. Rešen da poseje kompletan mrak kao šamar osvešćenja, Strujosek postaje nezaustavljiv. Međutim, porodica se naposletku sama urušava u večni mrak pod slabim tlom istinski loših odnosa i krči Strujoseku put za dalje podvige u kojima više neće biti usamljen kao do sada – pratiće ga tek rođeno Stajino i Vojvodino dete, još uvek neukaljano i neupoznato sa lažnim svetlom.

Priča je vrlo interesantna, prožeta humorom i crnilom koji se smiješani najlakše piju. Iza dobrih zapleta i duhovito smišljenih likova, krije se metafora koja se rasteže na celi svet - zavisni smo od interneta, lažnog svet(l) a, podržavamo i proglašavamo koješta za umetnost, prodajemo belo roblje, služimo se poznanstvima i korupcijom za nizanje marifetluka i sa  bolnom lakoćom izdajemo jedni druge. 

Iako na prvi pogled psihopata i osobenjak, Strujosek je ozlojeđeni svedok goreopisanog, nakaradnog sveta, motivisan da ga iščašenog iz zgloba vrati na pravo mesto. U mraku je samospoznaja i istina, njegova je krilatica i poruka gledalištu u kojem barem u jednom sedištu svetli mini reflektor opojne beličaste tačskrin svetlosti. Nikolina struja je sluga za poželeti, a pretvara se u gospodara iz košmara. Strujosek pokušava da nas istrgne iz kandži moderne tehnologije koja prikriveno i prepredeno pušta korenje u svaki aspekat čovekove intime i duše. Sjajno ga oživljava Gordan Kičić u pratnji odličnog i Zoranovim brkom nagrađenog Branislava Trifunovića, Miodraga Krstića, Marka Gvera i Milice Gojković. Ne plašite se mraka, dođite na Strujosek!