Drugog dana 44. po redu Internacionalni festival alternativnog teatra „Infant 2017", publici se predstavio ansambl Mađarskog državnog pozorišta „Čiki Gergelj“ iz Rumunije sa delom "Šekspir, Sonet 66" u režiji Kokana Mladenovića.
Predstava "Sonet 66 " koncipirana je tako što se tekst Šekspirovog Soneta, napisanog pre 400 godina, najpre iščita, zatim potpuno dekonstruiše, nakon čega se svaki stih iznova pozorišno tumači u duhu događaja i društvenih problema 2017. godine. Tako da se kroz čitav performans Sonet vraća šekspirovskoj pozornici, njegovim dramama i krvavim junacima koji imaju svoje sledbenike u savremenom svetu. Svaki stih postaje inspiracija za vrlo ubedljivu sliku savremenog beščašća i daje posebnu dijagnozu sadašnjeg vremena.
Kao jedna od specifičnosti ove izvedbe može se istaći i kolektivna igra, odnosno podjednaka angažovanost svih glumaca. Svestranost šekspirovskih poruka preneta u predstavi temelji se na pokretima i gestovima, dok je govorni tekst jedino Sonet 66 koji kreira jednu savršenu govornu sliku.
"Umornom od svega u smrt mi se žuri,
Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,
I nitkova što bogato se kinđuri,
I odanost kako poniženja snosi,
I zlatna odličja o pogrešnom vratu
I savršenstvo u blatnom beščašću,
I device silom predate razvratu
I snagu straćenu nesposobnom vlašću,
I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja
I zločince kako vladaju dobrotom,
I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,
I kako iskrenost brkaju s prostotom:
Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati.
Od nje me tek ljubav može sačuvati."
Kao što se može iščitati iz navedenih stihova, Sonet 66 govori o bolnom, tužnom i otrežnjujućem opraštanju čoveka od života, od strašnog sveta prepunog beščašća u njemu. Taj čovek jedino smrti treži, a jedino što mu ostaje jeste da zabeleži nešto što je u tom svetu živeo.
Predstava „Šekspir, Sonet 66” čuva univerzum šekspirovskih motiva i likova. Tako ćete u njoj ponovo sresti Otela, Makbeta, Ričarda Trećeg, Romea i Juliju, Titusa Andronikusa i druge likove koji imaju svoj korespondent u sadašnjem svetu. Dramaturškinja Kornelija Goli istakla je da je bilo potrebno mnogo analize, tumačenja teksta i razmene mišljenja da bi se došlo do toga da svaki stih Soneta bude početna tačka i celina za sebe.
- Puno smo razgovarali i bavili se svakim stihom pojedinačno. Odlučili smo da se ne moramo ići redom kada su stihovi u pitanju, jer ćemo tako više dobiti na dinamičnosti. Tako je zapravo svaki stih postao celina za sebe. Puno smo razmišljali i o jeziku. Sve u svemu bila je to zanimljiva igra i sa tekstom, ali i sa celinom - kazala je Goli.
Govoriti o Šekspiru kao savremeniku nije ništa novo. On je od davnina bio velika inspiracija mnogim umetnicima, pa tako i samom Kokanu Mladenoviću koji je ovo Šekspirovo delo publici predstavio na potpuno drugačiji, zanimljiv i orginalan način. Reditelj ističe da je forma i izgled predstave "Sonet 66" rezultat zajedničkog rada svih članova teatra.
- Prvi dogovor sa upravom teatra Čiki Gergelj bio je da radimo Šekspirove sonete. Oni nam nisu nepoznati. Međutim, delovalo mi je kao podvig da od jednog jedinog soneta napravimo čitavu predstavu i to na način na koji godinama pokušavam da uradim, a to je u formi dramsko-igračkog teatra, ne plesnog. Ono od čega smo krenuli i ono što je bilo zajedničko osećanje za sve nas jeste ta slika sveta koji se raspao, taj Šekspirov glob koji se raspao u svim segmentima koji treba da čine normalan ljudski život, normalan svet u kome živimo, nekoj ljudskosti koja više ne postoji . Mi smo krenuli da analiziramo stih po stih i da pravimo poređenje koji bi ekvivalent bio u našem socijalnom okruženju, u našim intimnim životima. Zatim smo se bavili anlaizom koja je reč najdominantnija u kom stihu, sa kojim bi Šekspirovim komadom mogli usporediti određeni stih, pravili smo komparacije sa likovima i tu je bilo sjajnih improvizacija glumaca, kao na primer momka koji glumi anđela u predstavi. To je bila njegova kreacija - pojasnio je Mladenović.
Mladenović je smatra da "Sonet 66" zapravo sublimira sve Šekspirove komade i predstavlja čitav svet u jednom atomskom zgusnutom jezgru. Dodaje i da je čitav proces rada na projektu za njega bio kao otkrivanje nove planete.
Ono što je izazvalo posebne reakcije u publici bio je sam kraj iz koga se može izvući poruka da mi još uvek živimo u Šekspirovom svetu. Reditelj napominje da je sam kraj važan zbog toga što šalje jednu dublju poruku i treba da podstakne na razmišljanje o svetu kome danas živimo.
- Onog trenutka kada odložimo šekspirijansku rekvizitu mi završavamo sa teatrom, ali ne završavamo sa nama kao artistima. Taj momenat kada oni spuste rekvizit na pozornicu i pogledaju publiku ne prestaje naša odgovornst za stanje sveta u kome se on danas nalazi. Naprotiv. Od nas kao društvenih bića se očekuje da se i kada prestane teatarska iluzija zalažemo za poprvaljanje tog sveta i to je samo odlaganje šekspirijsnke rekvizite, ali ne i izlaženje iz tog Šekspirovog sveta u kome mi i danas živimo- zaključio je Mladenović.
Večeras od 20 časova na Velikoj sceni Kulturnog centra pred publiku će izaći pozorišna trupa iz Izraela sa predstavom "Tamo gde senka nestaje". Ulaznice se mogu kupiti pred početak predstave na blagajni Kulturno centra Novog Sada.
Autor: Nedeljka Borojević; Foto: Infant.rs
Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste