Muž i žena – mačka pečena i jedna pretučena žena


Predstava „Mačka pečena” rediteljke Đurđe Tešić, premijerno je predstavljena publici u Teatru na brdu. Predstavom je obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i početak kampanje 16 dana aktivizma.

Oni su naizgled savršen par, koji doživljava filmsku ljubav na prvi pogled. Sofija, čiji lik tumači glumica Jelena Đokić je prava potagonistkinja priče. Ona je maestralno odigrala ulogu samohrane majke, naišavši konačno u svojoj samoći na „pravog muškarca” Petra, koga tumači Viktor Savić. 

macka-pecena-premijera1

Glumac Viktor Savić je svojom igrom postepeno gradio lik od poželjnog muškarca do nasilnika, koji na kraju priče nema nikakav osećaj krivice zbog svojih postupaka. Tokom izvođenja komada, u scenama u kojima Petar oduzima Sofiji telefon ili je omalovažava zbog njenog zanimanja,  primetno su se čuli u publici komentari neodobravanja publike. To je samo potvrda koliko je publika saosećala sa Sofijom dok je bila rastrzana dilemom da li ostati ili otići.

Leptirići u stomaku, brak, zajednički stan samo su elementi koji uokviruju sliku para sa instagrama kojeg viđamo dok skrolujemo. Na krajevima scene, nalazila su se platna na kojima su se smenjivale fotografije sa Sofijinog instagram profila. Dok je na sceni proživljavala nasilje, na platnu su prikazivane slike naizgled srećne Sofije u braku sa Petrom. 

macka-pecena-premijera2

Međutim, nismo u stanju da sagledamo širu sliku. Sofija je žena koja je žrtva emocionalnog i fizičkog nasilja. Jednom obučena kratka haljina i kasni dolazak kući bacili su je u bespovratni ponor. I to je bio samo početak svega. Ona je konstatno poricala nasilje, jer bi Petar nakon nasilja pao na kolena i lio „krokodilske suze”. Onog momenta kada je on podigao ruku na njenu ćerku, shvatila je da nasilje nikada neće prestati i da ona mora nestati iz te priče. Sofija i Petar se posle dužeg vremena sreću u restoranu, gde se nakon njihovog formalnog razgovora, pojavljuje njegova nova devojka. Sofija je pozdravljajući se sa njom hvata za ruku uz reči da beži od njega i da je dovoljno hrabra da to uradi.

Kroz gledaoce se stalno prožimao osećaj nelagode i nepravde, usled njenih misli neizrečenih naglas. Iz pozicije žena, stiče se osećaj da svaka od nas mora da vrišti umesto svake žene koja je žrtva nasilja i to je upravo ono što je cilj predstave, osećaj da nijedna žena nije sama.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste