Predstava "Totovi" - priča o pokornim ljudima, spremnim da ugode vlasti


Komad "Totovi" Ištvana Erkenja, u prevodu Eugena Verbera i adaptaciji i režiji Ljiljane Todorović, novi je naslov Beogradskog dramskog pozorišta, čije je premijerno izvođenje 18. maja.

Pred publikom će se naći groteska sa elementima satire, jednog od najznačajnijih mađarskih pisaca druge polovine 20. veka, "građena kroz tipične komediografske kalambure zabune sprovedene u priči o pokušaju da se sačuva harmonija idealizovanog patrijarhalnog ustrojstva u maloj, zatvorenoj sredini, tokom Drugog svetskog rata".

Rediteljka Ljiljana Todorović, poznata po probranim naslovima na pozorišnoj sceni, u BDP prvi put radi posle "Mačke na usijanom limenom krovu" (1990) i "Staklene menažerije" (1991).

ljiljana-todorovic-vest

- "Totovi" su bili i moja diplomska predstava u Ateljeu 212, pre tri decenije. Posle toliko godina, Totovi su i dalje sasvim obična, uplašena porodica: prosečni, mali, ispravni i pokorni ljudi, uzorni građani, u svemu spremni da ugode vlasti - ističe Ljiljana Todorović. 

- Ni vlast nije menjala svoje atribute - kada je najuplašenija, tada je i najagresivnija, i obrnuto.

Ištvan Erkenj (1912-1979) često je nazivan majstorom groteske, a rediteljka podseća i na njegove reči: "Mi, ljudi, ne menjamo se - uvek je moguć fašizam."

- Svi smo mi i žrtve i dželati, svi smo mi i stradalnici i krvnici. Različite situacije i okolnosti bude i naglašavaju u nama jednu od te dve karakterne crte. Svi mi živimo u međusobnoj zavisnosti, Tot i Major ne isključuju već uslovljavaju jedan drugog, odnos između podređenosti i nadređenosti je komplementaran. Takav je i odnos između njihovih strahova - dva straha, čiji su društveni izvori međusobno sasvim udaljeni, izazivajući se, dopunjuju jedan drugog. Zajednički imenitelj, zajednička beda i zajednička tragedija Tota i Majora jeste - obostrani strah. Otuda kao centralni problem predstava tretira diktaturu straha u neraskidivom spoju sa dragovoljnim (a krajnje beskorisnim) podvrgavanjem toj diktaturi.

Rediteljka ističe da je reč o satiranju duha, kojim se pojedinci služe da bi sebi ojačali vlast i da se tako narod dovodi do toga da više ne razlikuje dobro od zla.

- Narodu se prepušta dilema: sloboda i smrt ili potčinjavanje strahovladi i goli život. To su poluge kojima se vlast održava. Podsetila bih na ovom mestu i na Volterovo uverenje da, kada prestane svaka nada, izgubi se svaki smisao - jedino časno što čoveku preostaje jeste mreti...

Drama je prevedena na mnoge jezike i izvođena na scenama širom sveta, od Budimpešte i Njujorka do Damaska i Džakarte. Autorsku ekipu čine scenograf Magdalena Vlajić, kostimograf Maja Mirković i kompozitor Vladimir Pejković. Igraju Pavle Pekić, Bojan Žirović, Dušanka Stojanović Glid, Jelisaveta Orašanin, Jovo Maksić i Dušan Petrović.

Izvor: novosti.rs



Povratak na vesti