Đorđe Đoković (BAŠTeAtar): „Publika koja pozorište ne doživljava kao relaksaciju, konačno je dobila svoj festival"

Milana Petković
avg 2018.

Festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija „BAŠTeAtar“ na publiku je ostavio utisak koji još uvek ne jenjava, a o reakcijama ljudi koji su posećivali festivalske predstave i prateće programe, daljim planovima, ali i svojim ličnim utiscima, govori nam idejni tvorac i organizator festivala Đorđe Đoković.

Koja očekivanja ste imali od prvog BAŠTeAtar festivala i u kolikoj meri su ona ostvarena?

Nisam imao prevelika očekivanja s obzirom na to da je prvi festival i da je kompletan budžet otišao na organizaciju, pa nije bilo dovoljno sredstava za ozbiljniji marketing, ali odziv publike je bio zaista veliki, tako da je ispalo dobro to što smo, zbog vremenskih neprilika, prebacili festival sa letnje scene Doma omladine na veliku scenu Knjaževsko srpskog teatra, koja ima tri puta veći kapacitet gledališta.Takođe nisam očekivao da će festival tako brzo dobiti pravi život, ali očigledno je da je potreba publike za ovakvim sadržajima velika i da su jedva čekali da gledaju ovakvo pozorište i da razgovaraju o njemu.

Kakve su reakcije Kragujevčana nakon završetka festivala?

Nemam baš puno informacija o tome kakav je utisak festival ostavio na ljude nakon svog završetka, ali su to uglavnom pozitivne reakcije koje sam i za vreme trajanja festivala mogao da čujem. Kao posebno laskavu bih izdvojio izjavu jedne kragujevačke novinarke, koja je rekla da je ovo već najvažniji pozorišni festival u Kragujevcu i naša je obaveza da i u budućnosti ispunimo očekivanja publike koja ima potrebu za društveno angažovanim pozorištem.

Kakve planove imate za narednu festivalsku sezonu?

Prerano je govoriti o konceptu sledeceg BAŠTeAtra, ali ono sto je za sada najvažnije je da ćemo se potruditi da informacija o postojanju festivala stigne do svih trupa i nezavisnih produkcija, ne samo u regionu, već i šire.

Koja predstava je na Vas ostavila najsnažniji utisak, nezavisno od odluka žirija festivala, i zašto baš ona?

Ne bih izdvajao nijednu predstavu. Svaka predstava koja se pojavila je i zaslužila svoje mesto na festivalu i svaka je imala za temu nešto o čemu mislim da je potrebno da se govori danas. S druge strane, kada sam odlučivao o sastavu žirija, birao sam ljude koji imaju kredibilitet da ocenjuju ovaj tip predstava, tako da, kao što sam i očekivao, nije bilo bitnih mimoilaženja između njihovog i mog mišljenja.

Kako komentarišete odziv ljudi na okrugle stolove tokom festivala i diskusije koje su se tamo odvijale?

Okrugli sto se od početka podrazumevao kao sastavni deo festivala, jer svaki ozbiljniji festival ima razgovor sa publikom. Ono čime se ovaj okrugli sto razlikovao od drugih je to što je bio neobično živ i dinamičan, ali to je zbog toga što su se i predstave bavile delikatnim sociološkim pitanjima, pa su se za reč javljali i ljudi koji nemaju teatarsko obrazovanje, ali imaju potrebu da izraze svoj stav u odnosu na određenu društvenu temu.

Šta se u Kragujevcu promenilo osnivanjem BAŠTeAtar festivala?

Promenilo se to što je pozorišna publika, koja pozorište ne doživljava kao relaksaciju, konačno dobila svoj festival i priliku da progovori o problemima koji je se tiču.

Foto (prva fotografija): Miki Jevtović



Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste