Džast Merid - Kako ćemo? Lako ćemo!


Nakon prve premijere „Četiri brata“, u Knjaževsko-srpskom teatru, u Kragujevcu ove sezone 30.novembra nas očekuje nova premijera mjuzikla „Džast Merid“ po tekstu Dunje Petrović u režiji Vojina Vasovića.

Povodom predstojeće premijere redakcija Hoću u pozorište je imala priliku da nešto više porazgovara sa rediteljem Vojinom Vasovićem i glumcem Čedomirom Štajnom o  novom mjuziklu i kako su se oni snašli u ostvarenju ovog projekta.

Vojin Vasović je autor oko 20 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova, mnogih pozorišnih i TV projekata, sa preko 35 domaćih i inostranih nagrada.

Kao izgradjenom umetniku, šta za Vas predstavlja ovaj pozorišni projekat, komedija "Džast Merid"?

Ova predstava je veliki izazov budući da do sad nisam režirao mjuzikl. I glumci i ja paralelno prolazimo kroz glumačke, pevačke i koreografske probe, sve je stalno aktivno i sva čula uposlena. Komedija uvek zahteva vecu preciznost i posvećenost tačnosti i ritmu, a meni je drago da nam ostaje vremena da se posvetimo i razigranosti. Najveća novina mi je definitivno to što prvi put radim na nečemu tako pozitivnom, Dunja je napisala jako pitku komediju i nadam se da će priča naći put i do drugih medija, filma pre svega. 

Ko je zaslužan za samu ideju i inicijativu ovog projekta?  Šta je to što je ostavilo na Vas najjači utisak čitajuci prvi put tekst autorke Dunje Petrović?

Sve polazi od pisca. Bez dobrog teksta ne vredi nista ni pocinjeti. Dunja i ja se poznajemo jos iz Doma Omladine gde smo oboje bili polaznici Dečije radionice pa zatim Dramskog Studia Doma Omladine pod vodjstvom Slavice Urošević. Prijatelji smo i saradnici još od tih dana i uvek jedva čekam da pročitam šta je novo napisala. Imao sam privilegiju da razgovaram sa Dunjom o ovom komadu i likovima još u nastajanju dok su se oblikovali, dobijali imena i prepreke i unutrašnje sukobe, a sada imam čast da ih zajedno sa ekipom predstavim i pošaljem u dalji rast pred publikom - divan osećaj.

Šta za vas predstavlja nešto inovativno, specijalno, drugačije čime bi ovu predstavu mogli odvojiti od ostalih svojih projekata?

Mogao bih da je izdvojim po mnogo čemu, pored pomenutih izazova i novih zadataka tu je pre svega čast da režiram u Knjaževsko srpskom teatru na velikoj sceni po prvi put. Moja poslednja režija u tada tratru Joakim Vujić bila je pre 12 godina na Maloj sceni, a sada mi je ukazano veliko poverenje i samim tim je ovaj projekat velika prekretnica u mojoj karijeri. S tim u vezi izuzetno sam zadovoljan saradnjom sa mladim ansamblom, komedija je uzbudljiva kao žanr, a mi se poigravamo i sa elementima vodvilja pa na svakoj probi smislimo neku novu smicalicu ili drugačiju reakciju na tekst.

Očekuje Vas premijera 30. novembra u Knjaževsko-srpskom teatru, u Kragujevcu, da li očekujete veliki odaziv ljudi i pozitivnu reakciju publike?

Da, nadam se da će predstava naići na dobar prijem kod publike. Verujem u glumce i ostatak ekipe i siguran sam da će publika osetiti radost koja je i nas vodila u kreiranju ove pozorišne igre. Očekuje ih dobra muzika, prelepa scenografija i kostimi, živa glumačka igra i jedna od najboljih savremenih domaćih komedija!

Čedomir Štajn je rođen u Kragujevcu, studije započeo i završio u Beogradu, nakon kojih se vraća u rodni grad gde i dan danas radi kao glumac u Knjaževsko-srpskom teatru.

Kako pamtiš svoju prvu predstavu?

Svoje početke vezujem za Akademsko pozorište SKC-a i predstavu „ Pukovnik ptica“. Mogu reći da je to bio presudan trenutak, jer mi je dolazak u SKC odredio čime želim da se bavim, a to je pozorište...u najčistijem obliku te reči. Imao sam 16 godina, prvi put sam stao na scenu i upoznao prijatelje za čitav život. Dakle, najlepše vreme mog života. Nedugo zatim odlazim na Akademiju, što je bio logičan nastavak te priče. Moju prva predstava u kragujevačkom pozorištu gde i danas radim...i gde ću raditi još dugpo Bože zdravlja, bila je predstava „ Miloš Veliki“. Odlična predstava, sjajan ansambl, početak profesionalne karijere... Ceo kolektiv sam već poznavao tako da sam se brzo adaptirao i nisam imao utisak nečeg novog. Taj osećaj prihvatanja i u SKC-u i u Knjaževsko- srpskom teatru je nezamenljiv, pa mi nije bilo teško da se ne osećam kao Marsovac i da sa zadovoljstvom sebe dajem ovom poslu.

U toku su poslednje pripreme za premijeru predstave koja će verujem izazvati pravo oduševljenje publike. Rec je predstavi- mjuziklu Džast Merid, napisan po tekstu Dunje Petrović u režiji Vojina Vasovića.

Šta je to što je na tebe ostavilo najjači utisak upoznavajući se sa ovim novim projektom?

Dok odgovaram na ova pitanja, brojim sitno do premijere. Duhovit tekst, sjajana ekipa...mislim da smo napravili dobar posao. A kakav utisak može da ostavi bilo kakav projekat koji kompletno radite sa prijateljima i dragim ljudima? Od Dunje (pisca), pa preko Vojina (reditelja), sjajnih drugara u glumačkoj podeli pa do ostalih saradnika oko predstave, prvi utisak je kao i krajnji... Biće ovo dobra vožnja !!!

Kojim osobinama bi okarakterisao svoj lik u ovoj predstavi?

Roker, dobar prijatelj, pomalo lenj, iskorišćavan od strane svoje „ ljubavi“, u potrazi za odgovorima. Uostalom, ime mog lika je Dobrica.

Zbog čega je svadba kao jedan veliki i važan čin ovde predstavljena kao veliki košmar za mladoženju i njegove prijatelje?

Treba organizovati svadbu sa parama koje su potrošene na lešnike... Svadbu sa lešnicima i nula dinara. Nema većeg izazova.

Kada iz drugog ugla priđemo ovoj komediji koju ćete izvesti da nas nasmejete i oraspoložite.. Da li se ustvari u njoj krije duboka istina i realnost o današnjim vrednostima? Da li na neki način sama radnja predstave govori o pravom stanju duha ljudi u današnjem svetu?

Šta god da nam se dešava, duh nas nikada nije napuštao... Sposobnost da se iz apsurda izvuče realizam, prihvatanje izazova ,mašta i gajenje prijateljstava krase naš narod pa samim tim i likove u ovoj pozitivnoj i veseloj komediji.

Autor: Ivana Franich



Povratak na vesti