„Režim ljubavi“ – problem poimanja ljubavi danas


Na drugoj večeri festivala Bucini dani u Aleksandrovcu je odigrana predstava „Režim ljubavi“ Ateljea 212, po tekstu Tanje Šljivar, a u režiji Bojana Đorđeva.

Inspirisan naslovom, gledalac će očekivati jednu bajkovitu priču o večnoj, vanvremenskoj i bezuslovnoj ljubavi. Ljubav kao takva u suštini jeste lepa, ali kada bi se ovaj tekst bavio njome na taj način, taj isti gledalac bi iz sale izašao ravnodušan. Ipak, ovaj tekst se bavi ljubavlju i međuljudskim odnosima onakvim kakvi su danas, te predstava „Režim ljubavi“, iako na momente komedija, ostavlja opor ukus u ustima.

Tekst je napisan vrlo vešto i promišljeno. Počinje jednom, naizgled, divnom ispovešću o ljubavi, međutim sam način na koji Sofija Juričan, u predstavi Hana, izgovara te prve rečenice nagoveštava činjenicu da nešto ozbiljno nije u redu sa današnjim poimanjem ljubavi. Devojke pristaju na sve, bukvalno na sve, ne bi li zadržale tog jednog muškarca kog toliko vole. Zaslepljena tom ljubavlju, Hana će Miši (Miloš Timotijević) oprostiti sve. Boba (Dejan Dedić) i Branka (Aleksandra Janković) su „skladan“ par, koji uživa u svojoj ljubavi i braku. Ona (Jelena Ilić) je sama.

Šljivar ljubav posmatra kroz društvene mreže, kroz probleme u komunikaciji  između ljudi. Ona podtekstom komentariše sve pojave savremenog sveta i negde nagoveštava da je porodica kao jedinka daleka prošlost i da je više nema. Ljudi se sve češće opredeljuju za nesvakidašnje opcije u nedostatku one izvorne ljubavi. Stvara se jedan vrtlog, formira ring, a samo najdominantnija jedinka opstaje. Emotivno osakaćeni likovi prividni spas pronalaze u poligamiji.

Večeras je na repertoaru šestih Bucinih dana predstava „Tartif“, autorski projekat Igora Vuka Torbice u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Sombora i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste