Završen sedmi BE:FEMON - Ko su Hasanaginice današnjice?


Četvrte, ujedno i poslednje večeri sedmog po redu BE:femon festivala izvedene su dve predstave - “Čovek sa cvetom u ustima“ u izvođenju Zoltana Molnara i “Hasanaginica” Marije Đajić, nakon čega su proglašeni pobednici. Prema ocenama stručnog žirija to su Nataša Tapušković sa predstavom "Jul" i Vanja Matujec "Baš ti, baš tu", dok je prema ocenama publike najbolja monodrama "Dnevnik jednog ludaka" Dušana Matejića. 

Osim dodele nagrada, koje je svakako bilo u fokusu poslednjeg festivalskog dana, četvrto veče BE:femona obležilo je izvođenje monodrame “Hasanaginica” Marije Đajić. 

zavrsen-sedmi-befemon2

Priča o Hasanaginici svima je dobro poznata još iz srednjoškolskih dana. Međutim, sinoć smo na sceni bečejskog pozorišta imali priliku da gledamo jedan potpuno drugačiji prikaz ove epsko-lirske tragedije nastale još u drugoj polovini 17. veka. Objedinjujući tri prikaza Hasanaginice - Ogrizovićevu, Šantićevu i Simovićevu u jedan, ovo monodramsko (pri) kazivanje nabijeno neverovatnom emocijom ne može, a da vas ne dirne, bez obzira na to koliko puta ste i u kakvoj produkciji imali prilike da na sceni gledate ovu baladu. Kombinujući delove tri različita autora koji imaju drugačije fokuse - od ljubavi, gubitka deteta, položaja žene i pravde, gradi se priča oko lika Hasanaginice koja u potpunosti dočarava sve njene bitke, kako u odnosu na postulate patrijarhalnog društva, tako i one koje se odvijaju u njoj samoj. Mlada glumica je svojom neverovatnom uverljivošću, izuzetnom dikcijom i maestralnim transformacijama lika od gorde i ponosne do potpuno potlačene i obezvređene žene, uspela da u svega 40ak minuta probudi emociju od koje se koža ježi i žmarci prolaze: 

“Neko s nekim o tvojoj sudbini 

razgovara

u mraku.

Uzalud čekaš digavši 

očajno lice iz šaka.

Ne vide im se ni lica, ni imena.

Ni reči im se ne čuju 

od mraka.

Nemaš pojma šta se dešava.

Ti nisi u tom kolu, 

a to je tvoja glava 

među njima 

na stolu.

Ne znaš da li će ti glavu na panj

il će te slađe u džaku, 

Ti znaš samo toliko da se to radi u mraku

….

Crne u dovratku, čekaju te čalme.

Crne rukavice pretresaju ti stan.

Niko ti neće reći zašto moraš 

da digneš kosu i nasloniš obraz

na panj.” (Lj. Simović)

Ovako umetnički koncipirana monodrama u kojoj dominira osećaj nemoći žene, podsetila nas je da Hasanaginica postoji i danas, odnosno da smo sve mi zapravo Hasanaginice, jer i dalje postoji mnogo Hasanaga i begova Pintorovića koji sebi daju za pravo da sude i odlučuju u naše ime.

“Čovek sa cvetom u ustima”

Izvođenju “Hasanaginice” prethodio je nastup Zoltana Molnara sa monodramom “Čovek sa cvetom u ustima”, čiju režiju potpisuje Đanluka Barbador, a koja govori o vrednovanja malih stvari i to tek onda kada smo svesni da nam se bliži kraj i da ćemo ih zauvek izgubiti. Radnja se odigrava na železničkoj stanici gde putnici čekaju “poslednji voz” i vode razgovore o životu za koji se “pod senkom smrti grčevito hvatamo”. Uverljivosti ovih priča u velikoj meri doprinela je scenska postavka u kojoj je publika deo prikaza i nalazi se na pozornici, te junak svoje nedaće zapravo kazuje živim ljudima. Tu se govori o svakodnevnim stvarima, koje na prvi pogled možda mogu delovati nebitno ili čak kao nekontrolisan tok misli, ali su one zapravo nešto što junaku ovog komada daje smisao životu. Stoga je ova predstava prisećanje i uranjanje u detalje života jednog čoveka, a koje postavlja pitanje koji je smisao života i odakle nam ta velika želja za životom sada kada se on polako gasi?

zavrsen-sedmi-befemon1

„Ne znamo od čega je napravljena želja za životom, ali tu je, tu je, svi je ovde, u grlu, osećamo kao teskobu, taj ukus života koji se nikada ne zadovoljava, koji se nikada ne može zadovoljiti, jer je život, u istom trenutku u kome ga živimo, toliko halapljiv prema sebi samom, da ne dopušta da ga okusimo. Ukus je u prošlosti, koja u nama ostaje živa. ” 

Ono što je u ovom izvođenju nedostajalo jeste jača emocija i moć da se poistovetimo sa protagonistom. Oprvadanje za to možda možemo tražiti u titlu koji je odvlačio pažnju publike koja je, dok im se Molnar direktno obraćao, gledala u pravcu platna kako bi uspela da razume monologe, te je ovo kazivanje na trenutke delovalo dosta mehaničko.

Najbolje monodrame “Jul” i "Baš ti baš tu"

Prema ocenama žirija koji je ove godine bio u sastavu: predsednica - Dušanka Glid Stojanović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu, Ivana Buljan Regati, pobednica prošlogodišnjeg „Be:femona“ sa predstavom „Soba za poglede“, kao i Deneš Debrei, glumac i reditelj, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu ravnopravne pobednice festivala su Nataša Tapušković sa predstavom "Jul" i Vanja Matujec sa komadom "Baš ti baš tu". Prema ocenama publike, najbolja monodrama je "Dnevnik jednog ludaka" Dušana Matejića koja je ocenjena prosečnom ocenom 4,89.

Prema utisku stručnog žirija, ovogodišnje izdanje BE:femon festivala, obeležio je pad interesovanja za monodramom.  

- Pozorišta imaju distancu prema monodrami. Mislim da je u estetskom, umetničko-moralnom smislu ispunjen razlog da ovaj festival postoji i da se svakako nastavi, ali sistemski gledano motivacija za sve festivale u regionu mora biti veća i nije samo stvar u novcu već je reč o jednoj umetničkoj motivaciji koja počiva na zdravijem sistemu i zdravijem društvu. Ne može u jednoj stalno rekonvalescentskoj sredini da bude zdrave motivacije da se događa dobra umetnost - stava je predsednica žirija  Dušanka Glid Stojanović. 

zavrsen-befemon-ziri

Na pitanje zašto se pozorišta distanciraju od monodrame i koje su promene potrebne da bismo na pozorišnim scenama Srbije pa i regiona, imajući u vidu da je ovaj festival regionalnog karaktera, imali veći broj kvalitetnih monodramskih prikaza Dušanka je mišljenja da su potrebne sistemske promene u kulturi kako bismo mogli da dobijemo dublje umetničke, a suštinski relaksirane teme, jer su one u velikoj meri već potrošene. 

- Forma monodrame je izuzetno teška forma i traži jedan eskapizam. Ovaj festival je izuzetno važan jer su uprkos svemu umetnici u ovogodišnjoj selekciji pokazali ogromne umetničke vrednosti, ali nažalost sve se sistemski urušilo, počevši od Beograda, te je  nekako sve postalo na staklenim nogama - zaključila je Glid Stojanović. 

Podsećamo BE:femon je trajao od 16. do 19. oktobra i osim takmičarskog dela, ovogodišnje izdanje obeležili su i propratni programi poput promocije monografija o našim velikim glumcima, izložbe u saradnji sa Pozorišnim muzejem Vojvodine, okrugli stolovi i radionice.

Obrazloženje žirija

Žiri u sastavu Dušanka Glid Stojanović, Ivana Buljan Legati i Deneš Debrei jednoglasno je doneo odluku da na ovogodišnjem festivalu dve monodrame podele ravnopravno nagradu.

Takva odluka je donesena zbog toga što oba ostvarenja - monodrame "Jul" Nataše Tapušković i "Baš ti baš tu" Vanje Matujec - sadrže u sebi intimni istraživački rad koji nije iniciran odsustvom drugih prilika ili neprilika u profesiji koju gluma podrazumeva. Ova dva primera samo potvrđuju da je to mesto samoće koju monodrama podrazumeva i da dovodi do rasvetljavanja javne usamljenosti, nekada tako nužno, i da umetnički okrepljujuće otvara samom umetniku načas naslućene a gledaocu neslućene domete scenske spoznaje. A to se dešava kada su i ego i super ego i id ujedinjeni u simfoniji reči, misli, svesti, podsvesti, nadsvesti i nesvesti.

Iako baveći se tako različitim temama, ove dve glumice stavile su se pod lupu samoposmatranja i izvođenja eksperimenta nad sobom: Nataša Tapušković, stavivši se u ulogu muškarca koji, doveden na sam rub egzistencije, oslobađa pravu prirodu čoveka u svim njegovim najnižim i primarnim porivima, a Vanja ulogom neurotizirane i preromantizirane "no nejm" osobe koja u "holivudski urušenom" svetu vidi sebe kao najneophodnijeg statistu u tih ključnih sat vremena koliko predstava traje.

I jedna i druga imaju izvrsne i vanredne snage da u samoći monodrame ostvare koletivni puls sveta, dirnuvši time i publiku na 7. “Be:femonu”.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste