"Peščanik" i "Antigona" na drugoj večeri 14. Urban Festa


Na drugoj večeri 14. Urban Festa u Nišu su odigrane dve predstave - „Peščanik“, Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra Kragujevac i „Antigona“ Omladinskog pozorišta „Vožd“ iz Šapca.

Predstavu „Peščanik“ režirao je Kostadin Stojadinov, koji je uradio i dramatizaciju originalnog dela Danila Kiša. Kako je Kiš bio jedan od naših najvećih književnika, izbor baš ovog njegovog dela za postavljanje na scenu je vrlo zanimljiv. Kao poslednji deo trilogije o odrastanju, „Peščanik“ i predstavlja tu neku kulminativnu tačku shvatanja sveta koji nas okružuje. Možda je zato ovo bio preveliki zalogaj za mlade Kragujevčane. Naime, struktura predstave je u momentima nejasna. Igra senki je možda apsolutno nepotrebna, a s druge strane umetnički vrlo opravdana. Evidentno je da je premijera bila pre samo par meseci i da predstava mora biti uigranija, saživljenija. Predstava je glumački jako zahtevna i pred glumcima je veliki zadatak. Pripisujem njihovom manjku iskustva to što je tekst, koji je zaista obiman, na momente delovao kao recitovanje. Aleksa Svilarov je, ipak, vrlo dominantan i jako dobar u svojoj interpretaciji lika Eduarda Sama. Ipak, čitava predstava je zaista puna varijacija, od fenomenalnih scena, do apsolutno nepotpunih, čak i nepotrebnih.

Oduvek sam imala veliku želju da velike grčke tragedije gledam na pozorišnoj sceni. U režiji Marka Ribića i Dušana Simića, Sofokleovu „Antigonu“ je odigralo Omladinsko pozorište „Vožd“ iz Šapca. Ono što je, čini mi se čitavoj publici, nedostajalo jeste tragičnost. Grčka tragedija je uzvišeni žanr i od njega ne bi valjalo bežati. Zato je ovakav tekst mač sa dve oštrice – treba ga prilagoditi vremenu u kom se igra, a opet i očuvati tu antičku uzvišenost. Reditelji su pronašli sjajno rešenja za hor koji baš prosipa tu tragičnost po sceni. U trenutku kada se drama nastavi, dolazi do očiglednog pada energije, osim u sjajnoj intepretaciji Dušana Simića, koji igra Kreonta. Ipak, čini mi se da ima svega, da je možda i sama predstava time opterećena. Apsolutno su nepotrebni ljubavni, čak patetični songovi na kraju, koje pevaju Antigona i Hemon. Glumica Nina Stokić ima jako dobar potencijal, ali se to vidi tek kada je partner na sceni dovoljno isprovocira, zato lik Antigone nije stabilan. Iako je ovde namera dobra, Kreont zaista kroz čitavu predstavu gubi moć, odvajajući se od moćnih predmeta koje nosi i stiče se utisak da pravda pobeđuje, iako je mrtva, ponovo predstavi nedostaje doza uzvišene tragičnosti.

Večeras će publika gledati predstavu „Preljubnici“, Račanskog pozorišta Kulturnog centra „Radoje Domanović“ iz Rače i „Sve o ženama“, Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra Niš.



Povratak na vesti


Ukoliko želite da naš rad podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, kliknite ovde: https://www.patreon.com/hocupozoriste