Jovana Karaulić: „Verujem da pozorište može da doprinese zajednici u rešavanju društvenih problema”

Pozorišna producentkinja i asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Jovana Karaulić je u intervjuu za naš portal govorila o temama i konceptu predstojećeg festivala Pozorište čuda u okviru međunarodnog projekta Curious, koji zajedno sa partnerima iz Italije, Bugarske i Belgije realizuje Laboratorija interaktivnih umetnosti Fakulteta dramskih umetnosti. Ferstival će se održati od 3. do 5. novembra na Fakultetu dramskih umetnosti.  

Teme i koncept festivala „Pozorište čuda”, poput ovogodišnjeg Festivala internacionalnog studentskog teatra, vezane su za ekologiju i green theatre. Zašto je važno da pozorište bude pokretač ovakvih tema i inicijativa? 

U turbulentnom vremenu koje nas suočava sa neprestanim izazovima polje kulture i umetnosti trebalo bi da pokreće dijalog sa zajednicom o važnim pitanjima koje je se tiču. Ovakav pristup u oblikovanju umetničkih praksi ukazuje na potencijale pozorišta kao „moćnog mesta za promišljanje klimatske krize”. U našoj sredini zelena transformacija u polju kulture i umetnosti još uvek ne zauzima odgovarajuću, poželjnu i potrebnu poziciju, pa u skladu sa tim smeštanje izvođačkih praksi u središte društvenog, eko-zaokreta pomaže u razumevanju potencijalnih dometa zelene orijentacije savremenog umetničkog delovanja. Duboko verujem da pozorište kao agent promena svojim estetskim i produkcionim potencijalima može da doprinese transformaciji organizacija, pojedinca  i konačno participaciji ukupne zajednice u rešavanju društvenih pitanja i problema kojima smo izloženi. Raduje me činjenica da je tim FIST-a 16, koji je činila grupa studenata Katedre za menadžment i produkciju FDU, mladih i odgovornih budućih profesionalaca, prethodno izdanje festivala usmerio u ovom pravcu, te da je i dolazeći festival „Pozorište čuda” orijentisan prema afirmaciji aktivnijeg uključivanja sektora kulture u ove procese. 

Ovim festivalom pozorište izlazi iz standardnih okvira na koje je publika navikla. Kako se slažu pozorište i nauka?

Savremena umetnost jeste i može biti platforma za kreiranje i razvoj inovativnih formata, a u ovom kontekstu pozorište pokazuje značajan potencijal u približavanju nauke publici, naglašavajući naučne rezultate često povezane sa izazovima sa kojima se kao društvo suočavamo. Za razliku od poznatih pozorišnih praksi, artscience produkcije predstavljaju kreativni inkubator koji otvara dijalog između nauke i pozorišne interpretacije u okviru kreativnog i kolaborativnog pristupa. Ovu specifičnu izvođačku praksu razumemo kao interdisciplinarni, inovativni performativni format naučne komunikacije, koji kroz modelovanje snažne veze nauke i umetnosti na sceni uvećava doživljaj u celini i popunjava česte praznine u razumevanju naučnih rezultata.

U okviru Festivala će biti prikazano nekoliko artscience produkcija i Augmented lecture-a. Šta podrazumevaju ove forme? Na koji način sagledavanje kroz prizmu pozorišne umetnosti može publici pružiti upoznavanje sa ključnim problemima današnjice poput ekologije?  

Projekat Curious kao i njegova centralna aktivnost festival „Pozorište čuda” oslanja se na iskustva Jet Propulsion Theatre iz Trenta, čija je misija da istražuje, podiže kapacitete i prikazuje moć izvođačkih praksi, umrežavanjem umetnika, naučnika i publike kroz inovativne artscience produkcije. U okviru festivala „Pozorište čuda” Laboratorija interaktivnih umetnosti realizuje dva proširena predavanja - Samo jedan, augmented lecture u kome street art umetnica Aleksandra Petković TKV i klimatolog dr Vladimir Đurđević ukazuju na aktuelni problem klimatske krize. Drugog dana festivala imaćemo priliku da dobijemo nova saznanja u domenu skladištenja energije, kroz prošireno predavanje „Superkondenzatori: potencijal za promene”, autorskog tima koji čine naučnik Petar Laušević i umetnice Lara Popović i Marija Šumarac.

Da li je organizacija festivala koji spaja nauku i umetnost u produkcionom smislu drugačija? 

U ovom inovativnom i pomalo eksperimentalnom pristupu susreta pozorišta i nauke učestvuje veliki broj saradnika, profesionalaca u polju, pa tako režiju proširenih predavanja potpisuje rediteljka Ana Pinter, a sa produkcionog stanovišta u realizaciji učestvuju alumni i aktuelni studenti Katedre za menadžment i produkciju, Katedre kamere, Katedre dramaturgije i Katedre za dizajn zvuka, uz ukupnu podršku nastavnog i nenastavnog osoblja fakulteta. Međutim, kao i svaki složeni produkcioni format, festival „Pozorište čuda” u neizvesnom vremenu izložen je brojnim izazovima koji nisu uvek direktno povezani sa prožimanjem dve discipline, koje se i ako to na prvi pogled tako ne deluje, izuzetno dobro razumeju i dopunjuju. Nadam se da će to biti i utisak publike koja će pratiti festivalski program.

Kao asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti, svakodnevno radite sa mladim ljudima. Kakve izazove donosi vaše zanimanje?  Kako podsticati mlade ljude da svakodnevno napreduju u svom radu?

Nakon skoro dve decenije aktivnog praktičnog iskustva u polju produkcije, rad u nastavi predstavlja sasvim novu perspektivu u kontekstu odgovornosti i posvećenosti. Svakodnevnu inspiraciju i motivaciju pronalazim u radu sa mladim ljudima koji problemski, kritički i odgovorno promišljaju svet oko sebe. Ohrabrivanje studenata da budu to što jesu, veruju u svoje kapacitete i ne odustaju pred izazovima doživljavam kao neizostavni segment u oblikovanju znanja i veština u polju koje zajedno izučavamo na grupi predmeta iz oblasti pozorišne produkcije. Kreiranje inovativnih metoda izvođenja nastave često je zasnovano na  principima projektno orijentisanog učenja koje uključuje i kolaborativne alate, koji doprinose oblikovanju novog načina mišljenja, gde zajednički rad studenata u promišljanju kolektivnih zadataka postaje više od nastave, formira zajednicu budućih profesionalaca koji razumeju rad u timu, pre svega principe solidarnosti i međusobnog uvažavanja. Svi ovi segmenti u radu sa studentima posebno su važni za naš zajednički razvoj, na kom je zasnovan moj doživljaj procesa učenja.

FIST, koji godinama vodite sa studentima, prvi je festival kod nas koji je usled pandemije prešao u virtuelno izdanje. Uz „Pozorište čuda”, ali i druge projekte, to je pokazatelj da težite inovaciji i održavanju koraka sa svetskim praksama i tendencijama. A šta je po vašem mišljenju budućnost pozorišne umetnosti? 

Društvo  je danas superpovezano u tehnološkom i društvenom smislu, u obimu koji se ranije nije mogao ni zamisliti, pa tako razmena i komunikacija postaju njegova centralna tema u osmišljavanju svih procesa i odnosa globalnog društva. U takvom uređenju savremenog trenutka oblikuju se pristupi koji menjaju davno ustanovljene, tradicionalne načine promišljanja umetničkih praksi u celini. Kao aktivna članica Laboratorije interaktivnih umetnosti FDU-a, i sama sam veoma zainteresovana za ove procese, gde sa kolegama iz tima Laba preispitujemo mogućnosti susreta novih tehnologija i pozorišta. Na tom tragu je moje razumevanje prošlosti i budućnosti pozorišta, uz fizičko ko-prisustvo publike i izvođača kao eksperiment i inovacija, ali i političnost i vrednosna orijentacija kao osnovne smernice funkcionisanja, oduvek i (za)uvek.